О књизи: 1989 / Читаоцима се нуде дела настала у последњој деценији и која одражавају горуће проблеме људски живот и друштво. Писце привлачи судбина човека у њеном моралном аспекту: овде постоји филозофско и метафоричко схватање континуитета културно-историјског процеса (Милорад Павић – „Снови кратке ноћи”), и трагање за срећом од три генерације „ексцентрика” (Јован Стрезовски – „Страх”), и сећања на ратну адолесценцију (Маријан Розанц – „Љубав”), и одјеци рата који је осакатио судбине људи (Жарко Команин – „Рупе”), и цртице из живот савременог градског човјека (Звонимир Милчец – “У Загребу ујутро”), и проблеми усамљености старих људи (Мухаммед Абдагицх – “Дуга хладна зима”) Приказане приче одликује одређена интелектуализација, нова читање неких универзалних питања егзистенције, филозофска и исповедна лиричност наратива, склоност ка унутрашњим монолошким и асоцијативним конструкцијама, као и наглашена иронија у жанровским скицама..